Forum za učenike osn. škola u Banjaluci

Na ovaj forum neka se prijave svi koji idu / su u skorije vrijeme išli u neku od osnovnih škola u Banjaluci!!!
 
HomeHome  CalendarCalendar  GalleryGallery  Kako koristiti ovaj Forum?Kako koristiti ovaj Forum?  TražiTraži  Grupe korisnikaGrupe korisnika  RegistracijaRegistracija  LoginLogin  

Share | 
 

 Vaši radovi

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
Idi na stranicu : Previous  1, 2
AutorPoruka
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:10 pm

Jesen u mom gradu*

Dok sam se vracala s' letovanja nazad kuci, znala sam da je u moj grad vec zakoracila ona mracna jesen, i jednostavno deo mene je zeleo da se vise nikada ne vratim. Ali sta je tu je, moramo da se vratimo svojim obavezama, navikama, radu.
Jutro je,budim se, al' u Priboju; i posle mesec dana ponovo sam u svom krevetu na koji nikako da se naviknem. Sunce se stidljivo probija kroz zavesu,kao da i ono govori da ne voli jesen. Sve je uobicajeno za ovo doba godine, tiho.

Posle odredjenog vremena otisla sam da prosetam gradom. Bilo je suvo i pomalo hladno vreme. Nisam sigurna koliko dugo sam setala, onako izmorena od same sebe i od jesenje tmurnosti sela sam na klupu pored reke. Ona je bila u svojoj punoj snazi, mutna, brza i silna. Sada je njeno vreme, ona je sada najbucnija i najmocnija. Pored mene prolaze zaljubljeniparovi,koji su bez obzira na vreme srecni, nasmejanji sa prepoznatljivim sjajem u ocima koji samo ljubav moze da stvori. Magla grli okolna brda i ceo prizor deluje tako nestvarno. Grad kao da se odmara od leta, Sunca i vrucine i sada pocinje vreme harmonije, mira i tisine. Svi se polako zatvaraju u porodicni krug, u toplinu svojih domova, u prijatnu atmosferu stvorenu ljubavlju ukucana i svi prkosimo hladnoci. Sedimo u svojim domovima i punimo srce. To je moj Priboj! Kao sto u malim domovima ima najvise ljubavi,tako u malim gradovima ima najvise harmonije,koju po svemu sudeci donosi jesen.

Mozda je jesen tmurna, siva, hladna, ali za moj grad ona znachi ljubav, toplinu, trajnost. A sta ima lepse od ljubavi, pa makar to znacilo mokre ulice, hladnocu i maglu?!
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:10 pm

I opet uspomene naviru snažnije nego I sam život… I kada sam trebala da prihvatim istinu ja sam lutala u svetu bajki, svetu snova… Kao neko kome je potreban prijatelj, možda I nešto više… Tražila sam tvoj lik u snovima, a tvoj glas u melodiji vetra, dozivala te u vrtlogu besanih noći. I volela sam te, svake sekunde sve više I više… Otišao si sa njom koja te je bezbrižno držala za ruku, ne znajući da te neko čeka I voli… Živela sam poput senke, nečujno, mirno I neprimetno.
Ali u mom životu iznenadjenjima nikad kraja…Putem kojim idem nailazim na skretanja, kojih ranije nije bilo…I dogodi se nešto što život promeni za sekund… Uneo si svetlost u moj san, zoru u moj dan… Odavno nisam osetila ovoliku sreću. I kada nisi kraj mene ti si ipak tu, u mojim mislima. U meni je sada skup svih prelepih osecanja ljubavi, zanesenosti, čežnje . Ti si mi dao razlog da živim, pokazao si mi da još mogu da volim I da budem voljena. Dao si mi sve što sam mislila da je zauvek izgubljeno. Živim za tebe, dišem za tebe, ponovo sanjam… zbog tebe! Možda I grešim… možda je ovo još jedna iluzija stvarnosti… ali ne! Ja ne želim da je se odreknem!
Pitam se šta će biti jednog dana kada se rastanemo, kada svi prelepi trenutci postanu samo sećanje, kada se ti svi prelepi trenutci pretvore u bol? Da li ćeš se tada sećati moje ljubavi, mojih poljubaca, zagrljaja, reči? Ali ne želim da mislim sada o tome, sada želim samo da te volim, da te činim srećnim!
Srećo, učiniću sve što je u mojoj moći da naša ljubav traje i opstane. Isuviše sam tvoja da bih se mogla zvati sobom. Za kraj ću te samo zamoliti nešto: ako ti ikada moja ljubav dosadi, odi tiho iz mog života, kao što si I ušao u njega.
Nadam se da se to nikada neće desiti!
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:11 pm

Mesto prijatelja u mom zivotu

Pogledaj me druze I reci mi sta vidis u mojim ocvima. Znam, ugledao si sjaj srece u njima, to je zbog toga sto ti u mom srcu zauzimas posebno mesto, ono najvaznije. Ti si uvek bio tu da places kada I ja placem, da se smejes kada se I ja smejem… Jos uvek ti nije jasno zasto si bas ti u mom srcu? Evo, objasnicu ti…
One hladne zimske veceri kada sam ja bila slomljena ti si bio taj koji je dosao I pruzio mi ruku, odveo me na lepsi put, put srece, bas ti prijatelju moj! Kada bih ugledala tamnu stranu zivota, ti si bio taj koji me je naucio kako da svako novo radjanje sunca docekam sa osmehom na licu, bas ti prijatelju moj! Cuvao si svaku moju tajnu kao da je ona nesto najvrednije u tvom zivotu, jer si bas ti znao da je ona nesto najvrednije u mom zivotu.
A da li se secas one veceri kada smo zajedno sedeli kraj reke I smejali se nasim nestaslucima iz detinjstva? A potom smo brojali zvezde I bas svakoj zvezdici dali neko ime, tada smo I ti I ja bili veoma srecni, I nismo zeleli da iko unisti tu srecu, I tada si bio kraj mene bas ti prijatelju moj. Cesto smo zajedno sedeli, pomalo tuzni, jer smo se secali prohujalih dana naseg detinjstva. Secali smo se onih dana kada smo brali komsijine jabuke, a on bi nas grdio I pricao nam kako to nije lepo, secali smo se svih nasih “tajnih mesta” na kojima smo se krili kada smo se igrali zmurke. Eh, prijatelju, nedostaju I meni ti dani, dani naseg detinjstva.
Prolaze godine, druze moj, sada su one nase veceri kada smo se igrali zmurke zamenile veceri kada sedimo u nekom kaficu I razgovaramo o nekim plavim ili mozda bademastim ocima… Ali sve su to dani nase mladosti, I svaki nas dan trebamo ulepsati kako najbolje umemo…
Da li ti je sada malo jasnije zasto bas ti zauzimas ono znacajno mesto u mom srcu? Potrudila sam se da ti sto bolje objasnim, ali I sam znas da reci nisu dovoljne da opisu koliko mi znacis I koliko sam srecna sto imam tebe kraj sebe, bas tebe prijatelju moj! Znaj da cu uvek biti kraj tebe, bio ti tuzan ili srecan, jer to su pravi prijatelji. Nosi u sebi ove stihove I seti me se ma gde bio:

Srecu I tugu podelicu s tobom,
Reci tvoje nosicu sa sobom.
E tada
Ces znati koliko mi znacis
Ako nekada I odes od mene znam da ces da se vratis.
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:11 pm

PROLEĆE

S prozora gledam u noć. Osećam miris proleća i sećam se... Sećam se prvog proleća s tobom, kad sam zavolela ta dva oka - kao dva jezera.
Sećam se da je i trava mirisala i da je Sunce bilo veliko. Sećam se crvenih makova i prvih ljubičica i tvog prvog pogleda. Imala sam osećaj da se kupam u tim jezerima oko kojih je sve bilo zeleno a priroda se budila i prvi cvetovi na trešnji se pojavili. Bilo je nečeg tako tajanstvenog i tako umirujućeg u tom proleću. I tako opojnog u tvom pogledu.

Zavolela sam te tog proleća na obali tih jezera.
Često sam hrlila tim obalama ne znajući da zapravo tražim luku i da će me prvo prolećno Sunce, prvi cvet, prve laste koje se vraćaju povesti do luke u kojoj će moje sidro biti zauvek bačeno. Tiha je bila ta luka i mir je svuda bio. Samo je pokatkad vetar znao da poljulja moju lađu i da me malo prene iz tog prolećnog sna. A onda bih ponovo bila opijena tim prolećem - tim jezerima. I ponovo je sve mirisalo i trave su me zvale u svoje naručje i ptica je znala da sleti na dlan.

Ni jedno proleće do tada nije bilo sa toliko Sunca. A onda su došla sva naredna proleća. A ta dva jezera su još uvek ista. I ja sam još uvek usidrena u njihovoj luci. I trešnja ista cveta, i trava još uvek miriše, i iste price dolaze. I sve je opet isto kao pre. Ni moja ljubav se ne menja, ni moji snovi nisu drukčiji. Samo neku novu pesmu pišem. Samo želim da budem bliže tim jezerima. Želim izaći na pučinu i osetiti svu jačinu Sunca što mami, svu lepotu te prirode u osami.

To proleće je još uvek u meni i želim ga uvek doživeti na jezerima u tih trepavica seni. Toliko proleća a jedna želja. Uvek ista, nepromenjena. Da me voliš.
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:11 pm

LJUBAVNO PISMO

U moje srce uselila se slutnja. Nezvana i netražena, ali - tu je. Polako, ali sigurno shvatam da čekanje baš i nije siguran svedok jedne ljubavi i da ne vodi uvek u beskrajno lepu budućnost. Otišao si, kao da je večnost iza toga, a tek s vremena na vreme pošalješ po koju reč. Plavo nebo mojih osećanja polako prekrivaju tamni oblaci.

Sećaš li se datog mi obećanja na odlasku? Od tada je prošlo dosta vremena, a ti još uvek nisi tu. Slutim kao da mi se nešto sprema i ta neizvesnost me razdire. Na trenutke uhvatim sebe u strahu od onog što ne želim da se dogodi a ovo beskrajno dugo iščekivanje tvog povratka kao da je opravdan dokaz tog straha.

Ne, neću da dozvolim da neizvesnost postane moj saputnik na ovom dugom putu čekanja. Ja sam još tu, pogledom ispraćam odlazeće vozove, obilazim perone, ali ni na jednom od njih te nema.

Obećao si, vratićeš se. Verujem u to, ali hoće li i tada biti isto kao ranije. Ta neprikosnovena ljudska nada me nije izdala.
A ako već misliš da moje čekanje gubi smisao, javi mi! Toliko zaslužujem. Pa, bilo je toliko lepog i vrednog sećanja ako već ne ide dalje. Znam, doći će dan kad više ne budeš mogao odlagati povratak, ali se pitam - neće li me srce do tada izdati? Javi se!
Čak i sa to malo reči na papiru, čini me onom "starom" i srećnom. I ne dozvoli, ma šta da je u pitanju, da cvetne livade mojih nadanja prekrije prašina...
"Kleopatra"
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:12 pm

Prolece u meni i oko mene


Kazu,prolece je najlepshe godishnje doba. U prolece nastaju zivoti,sve se radja i cveta. A zapravo i jeste najlepshe...
Dani su topliji i Sunce se osmehuje dok nam pruza svoje zlatnozute zrake. Nebo je vedro uz koji beli oblachak,a kisha je topla i blaga. Ptice se vracaju i divno je ponovo se probuditi uz njihovi pesmu.Livade su ponovo sharene...To more cveca se shareni od maslachka,ljubichice do raznih trava i zbunja. Pchele slecu sa cveta na cvet,mravi ponovo vredno rade i nishta vishe nije kao zimi. Zivot se ponovo vraca! U shumama se probijaju sunchevi zraci kroz josh uvek ogolele grane i dopiru do biljaka prolecnica koje zameljuju pokrivach od lishca shto tu stoji josh od jeseni. Drvece polako oblachi svoje raskoshne zelene haljine ili cveta i opija me svojim mirisom. Deca se igraju napolju,ljudi sredjuju dvorishta a ja napokon mogu vishe vremena da provedem u prirodi. Dovoljno je da posmatram prirodu kroz prozor i da budem srecna. A kako da ne budem srecna? Hladni dani su napokon otishli a sa njima i moje loshe raspolozenje!
Sedim ispod drveta,slusham zujanje pchela i osetim blag povetarac na mom licu. Uzivam u ovom trenutku i znam da volim prolece!
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:12 pm

~*Razlika izmedju ljubavi i zaljubljenosti*~


Koja je razlika? Ljubav prepoznaje stvarnost, a zaljubljenost je - odbacuje. Kada ste u ljubavi imate zdrav i realan pristup bilo kom problemu u vezi. Ali, to naravno ne znaci da ljubav pokusava da umanji vaznost problema koji je nastao, naprotiv, ona ga sagledava iz svih uglova i na partnerima ostaje da daju adekvatno resenje.

Zaljubljenost odbacuje drustvene, rasne, obrazovne, karakterne razlike koje ce kad tada da isplivaju na povrsinu. Zaljubljenost govori da to nije vazno, da ako se vole sve ce to samo od sebe da se resi. E pa nece! Mogu jedno vreme da se prikrivaju ali kad tad ce isplivati na povrsinu. Zaljubljeni par prelazi preko svih razlika.

Morate uzeti u obzir da voleti nije lako, ne zna svako da voli. Moze neko biti i brizan i nezan ali ako ne zna da voli sve propada. Vecina ljudi se plase ljubavi, zele da je imaju ali je se plase. Ustvari oni se plase da se otvore nekom, jer tada postaju ranjivi.
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:13 pm

~*SRCE*~

Čovek kada šeta šumom noću ne vidi ništa.... ni mesec ni zvezde, ni stabla ni životnije... misli da je sam i vidi samo tamu. I kada dođe na kraj šume, pred liticu vidi samo ponor i nema ideju kako i gde ići dalje. I kada iz mraka izađu neki ljudi koji mu pruže ruku i kažu da nije sam, čovek shvati da ne luta sam šumom, da nije sam u tami.
Kada voliš nekoga daruješ mu srce. I to srce nikada ne možeš dobiti nazad. Ono zauviek ostane kod toga nekoga, ponekad stoji, spremljeno u ormaru za bolje dane, ponekad se slomi. Kada ga daruješ, ne pitaš šta će ta osoba učiniti sa njim. Znaš samo da kada se udaljiš od svog srca osjećaš teskobu i tugu. I kada daruješ to srce, kada je kod nekoga i kada mu ne možeš blizu, tada dođe vrijeme da ti naraste novo srce. Ne isto, slično ali ipak drugačije. I kada to srce naraste, kada sazrije i popuni prazninu u kojoj je stajalo ono staro srce, tada dođe vrijeme da daruješ novo srce. I to srce nije isto kao ono staro, nove ljude voliš na novi način... ni lošiji ni bolji, jednostavno drugačiji. Nije moguće zamijeniti nikoga i ništa, moguće je samo preuzeti nečije funkcije, obavljati isti posao... cini se isto, ali nije. Jer srce je jedinstveno, ljubav je jedinstvena. Pomalo posebna i pomalo drugačija.
Zaljubiti se je lako, ali je teško dati srce.... naročito neko novo, neko koje je ponovno naraslo... koje je zamijenilo ono staro... preboljeno srce. Da srce brže raste, bilo bi ga jednostavnije dati... da tako lako ne puca i da se može vratiti... bilo bi puno jednostavnije. Ali ne može.
I onda, ponekad nisi siguran... nisi siguran kome dati srce. Nisi siguran da li ga dati... nisi siguran da li ćeš opet morati čekati da naraste. I u ništa nisi siguran... ali to je tako... i ne moraš bit siguran.
Za neke stvari se isplati riskirati... darovati srce i ne misliti ni o čemu... ne Nadati se dobrom, ne strepiti od lošeg... samo se prepustiti valovima života. Vreme će pokazati koliko su naše odluke pametne, ali to je to... to su naše odluke, to je naše srce i kada ga odlučite darivati... samo je na vama kome ćete svoje srce dati.
Ljubav je teška karta u igri života, a srce nas vodi i pokazuje nam pravi put. Lako se lomi, sporo raste, ali onaj tko ga dobije može se zaista osećati srecnim. Najveći je dar kad nekom pokloniš svoje srce.
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:14 pm

~*Samo jednom se ljubi...*~

... sve je ostalo varka...
Jedan evergreen mi je ovih dana dao na razmišljanje. Pa pesma kaže ukratko - možemo samo jednom voleti i to će biti ono pravo. Sve ostalo je samo privid. Sve ostalo je... šta?! Romantično, slažem se.
Ali koliko ima istine u tome?
„I onda je došao on, spustio poljubac na njene usne. Otvorila je oči i zagledala se u njega. I živjeli su sretno do kraja života“
Snežana, Pepeljuga,Uspavana lepotica... Kao devojčica voljela sam ih čitati. I shvatila sam da sve te bajke uviek nekako isto završavaju. Sve imaju princa i princezu. On je uvijek njen heroj hrabrog srca koji se bori sa svim neprilikama ovog svijeta da spasi svoju voljenu. I uspeva uviek!
I naravno, uviek žive srećno do kraja života.
A šta je sa stvarnošću?
Kad se zaljubimo, onda otprilike svi isto doživljavamo. Tu osobu promatramo kroz ružičaste naočare i on/ona nam je najsavršenije biće na planetu. I dok zaneseno promatramo te oči, vjerujemo kako ćemo ostariti s tom osobom. Kako je baš ta osoba ona jedna jedina prava za nas. I niti jedna druga.
A tome i težimo... Svijesno ili podsvijesno tražimo onu osobu, onu jednu jedinu osobu koja će biti idealna za nas i za koju ćemo mi biti savršeni. Onaj komadić slagalice koji nedostaje da slika bude potpuna. Tu osobu s kojom ćemo zajedno kročiti kroz život, kroz dobro i loše. Osobu koja će nam biti ljubavnik, partner i pre svega prijatelj... S kojom ćemo se smejati i plakati.
Za koju ćemo željeti da bude zadnje što vidimo uveče i prvo što ugledamo ujutro.
Osobu koju ćemo voljeti. Osobu koja će voljeti nas.
Baš ovakve kakvi jesmo, sa svim manama i vrlinama.
I opet se vraćam na stih... „Samo jednom se ljubi...“
Ma zar je moguće?! Da u životu možemo voljeti SAMO i ISKLJUČIVO jednu osobu? A da zaista sve ostalo bude varka? Mislim da cijela teza ostaje na tom romantičnom pojmu.
I tu joj je kraj.
Ne, nemojte me krivo shvatiti.
Ja vjerujem u ljubav. U pravu ljubav između muškarca i žene. U odnos koji može trajati „do kraja“. Ali ne vjerujem u činjenicu da nam je samo jednom dano da iskreno volimo. Poput jednokratnog kupona kojeg kasnije ne možemo iskoristiti. Ne, ne vjerujem, jer znam da je to čista glupost.
Na svom životnom putu susrećemo puno osoba koje nam postaju suputnici. Kao kad se vozimo vozom, neki uđu u njega i voze se deo puta s nama. Zatim siđu i nastave svojim putem. Neki dođu prije, neki kasnije. I trajanje našeg zajedničkog putovanja nam bude nepoznato. Za neke poželimo da siđu na idućoj stanici. Za druge da ostanu pored nas sve do kraja vožnje.
I dogodi se... dogodi se da naiđe osoba koja nam izvrne svijet naopako. I mi počnemo ploviti od početne zaljubljenosti prema nečem dubljem. I dogodi se... da poželimo tu osobu zadržati pored sebe zauvijek i nikada ju ne ispustiti iz ruku. I volimo. Kako samo volimo...
Volimo tom snagom da bi bez razmišljanja učinili bilo što na ovome svijetu samo da tu osobu usrećimo.Volimo svom snagom koliko jednom maleno ljudsko srce može voljeti. Volimo, ne zato da „primimo“,već zato jer imamo toliko toga za pružiti.. I pružamo to sve širom rastvorenih ruku. Ali onda nas činjenica pogodi.
Trajanje zajedničke vožnje tim vozom života je završila i naše najvoljenije silazi ostavljajući nas same u kupeu. I nas se ne pita želimo li to ili ne. Boli li ili ne. Nas se tu ništa ne pita. Sudbina je odredila i rastanak je neminovan. A razlozi nam budu često nejasni, neprihvatljivi i previše bolni. I jedino čega smo svijesni je osjećaj kako nam duša umire sa svakim korakom koji tu osobu odnosi sve dalje. I ne pomažu niti suze, ni tuga, ni jecaji... Sudbina ide svojim tokom, odnosi nam voljeno, a mi ju samo nijemo i nemoćno promatramo boreći se za dah.
Znači li to da ćemo zauvijek ostati sami u tom kupeu, sve do kraja naše vožnje?
Koliko god bili u tom trenutku vjerovali u to, odgovor je ne!
Iako romantično zvuči , ne ljubi se samo jednom!
Samo jednom se ljubi - tu osobu i na taj način!
Jer hteli to ili ne, život nam šalje svoje zadatke i lekcije. Šalje nam i nove ljude u tu vožnju. I možda, možda ćemo ljubiti i neke od njih. I opet iskreno i u potpunosti. Cijelim srcem i dušom.
Voljeti tu osobu kakva kakva je- jedinstvena i unikatna. I voleti je na samo takav način. Sasvim drugačiji, posve u skladu s tom osobom.
Ne mislim na manje, ni više, - već drugačije.
I hoće li to značiti da smo osobu pre te voljeli lažno? Umetno, površno ili polovično? Nikako!
Voleli smo ju na isto takav jedinstven način, kako samo možemo voljeti tu osobu i niti jednu drugu. I ako smo zaista tako voljeli, onda ta osoba i ostaje u našem srcu. U posebnom pretincu koje pripada samo njoj.
A srce... srce je čudna stvarčica...
Nikad nije pretijesno za ljubav. I koliko god da se nađe te ljubavi u njemu, uvijek ima mjesta za još. I kao da se ti posebni pretinci za posebne osobe stvaraju sami od sebe, baš kad zatreba. I ne gube vrijednost, niti bilo koji od njih s vremenom postaje manje važan. Ponekad volim sa strahom, ponekad sa setom. Ponekad mi ono što se krije u njima izvuče osmeh na lice, a ponekad mi i suze krenu. Ali to sam ja.
I ja znam da sam ljubila. Da sam voljela iskreno, čisto i snažno, do beskraja i natrag. I da snaga te ljubavi ne postaje ništa manja, niti će ikada izblijediti. Da moje voljeno, zauvijek ostaje moje voljeno. Bez obzira na sve što sudbina donese. Ali me i podsjećaju da je unutra još toliko toga što imam za pokloniti od srca. Da je ispred mene još puno godina i životnih lekcija. I puno mjesta za posebne ljude koji će mi ući u život i sjesti pored mene, u moj kupe. I možda, samo možda... netko ostane pored mene sve do kraja vožnje.
Možda mi netko od njih ponovo uzburka leptiriće i povuče me duboko ispod površine one obične zaljubljenosti. Možda zaronimo zajedno i zaplivamo istim strujama.
I znam... ako se to i dogodi...
Opet ću moći reći „Stihovi nisu tačni. Vidi me! Ja ljubim. Opet! Ljubim... na jedinstven i unikatan način.Onako kako ja to znam. Iskreno i čisto! I to nije varka.„
I umjesto početnih, ponoviti ću Oliverove stihove koji mi više leže: „Vjeruj u ljubav... jer ljubav je sve“.
Ja verujem!
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:14 pm

Satiricnim perom po svom odeljenju
Sećate li se kako smo se sreli, upoznavali i postajali bliski? Bliski samo toliko da niko ne može da nas rastavi!samo toliko..
Bili smo deca, jedno drugome strana,nepoznata i daleka. Želeli smo da se časovi što pre završe da bismo pobegli od obaveza. Vreme je prolazilo u igri i učenju i evo već smo sedmi razred..Svaki novi dan u školi za mene je bio i biće još godinu dana nova radost i nova prilika da sretnem već znana lica i uzvratim na nečiji osmeh,da zajedno prodjemo i grdnje i pohvale, da se zajedno smejemo našim nestašlucima sa časova i za kraj da se još bolje upoznamo.
Dragi moji prijatelji,imam jedan predlog za vas.Šta kažete na to da probate da me saslušate bar 3 minuta i samim tim probamo da prvi put u istoriji našeg odeljenja uspete da me saslušate bez ikakvih komentara??Pridružite mi se u imagionarnoj i humorističkoj šetnji po odeljenju...
Šta bih mogla da kažem???Svako odeljenje je uradilo nešto loše zbog čega su bili glavne face toga dana.Mnogi su razbijali prozore,stakla,klupe itd.,ali mislim...Ne mislim, sigurna sam da smo samo mi uspeli da obijemo klavir u muzičkom.Pitate se zašto??Pa eto,bili smo srećni,malo nam se sviralo,a nismo mogli da sačekamo nastavnicu pa smo se odlučili za mali koncet.Pa eto takvi smo mi,uvek nepredvidljivi...A imamo i pojedince bez kojih nista ne bi bilo.Moram da napomenem najveceg šarmera u odeljenju.On je jednostavno neverovatan...U svakoj situaciji sposoban je da se snadje i nadje nekakvo rešenje i ima bisere kojima se svi vrlo slatko smejemo npr. Jednom dok je odgovarao muzičko izjavio je da se polukomcertni klavir svira na polukoncertima..Svi smo se smejali,a nastavnica je to upsala kao biser godine..A da,umalo da zaboravim,nastavnica će doći čim očisti cipele koje su joj isprljali naši dečaci sa svojim stravično dugim nogama.Nasi dečaci veoma podsecaju na malu decu koja su kao grom iz vedra neba dobili bradu i ušli u pubertet,a devojčice su kao pokretne lutke.Uvek sredjene,nasmejane i lepo obučene,dok diskutuju o jakostrašnim i ozbiljnim temama kao što su šta će obući sutra,koja su se dva najlepša osmaka potukla ispred škole i ko se sa kim smuvao.Naravno nijedna od nas nema vremena za priče o skoli.Pa ko je još čuo da se uči???Ustari jedino kada svi znaju šta su reaktanti je kraj maja.Žalosno ali tako je.Ali....o Bože kakva nekultura pa ja se još nisam predstavila.Mene bi lako prepoznali.Da,ja sam ona devojčica što ima kratku kovrdzavu kosu i koja se u svakom trenutku može izblamirati.A takodje važim za glavnog pesimistu u razredu,ne znam zašto ali za sebe uvek mislim najgore,dok mi najveća likuša u razredu i takodje moja najbolja drugarica me zapreti da će me prebiti ako opet budem pričala gluposti.A šta bih mogla da kazem za nju??Pa ona uvek ima neki komentar na koji se svi smejemo...Nema šta veoma je duhovita osoba,i sigurna sam da dok citam ovo ona se prepoznala...Otvorena je i kaže ti sve sto joj se nesvidja u lice,zato pazite kako se ponašate!
Takodje moram da napomenem dve osobe koje su po nečemu veoma slične a po nečemu se veoma razlikuju.To su jedan dečak i jedna devojčica koji imaju istu osobinu a to je da se jako brzo iznerviraju.Ako im neko kaže nešto sto im se ne svidja oni ce odmah poludeti i poricati to...A najgore je kada se posvadjaju izmedju sebe,onda ih niko ne može zaustaviti u vredjanju.Srecom to brzo prodje i pomire se,ustvari,mi ih pomirimo.Imamo mi i pevacice,i fudbalere i glumice i takvih je najvise.Naravno imamo i onih neodlucnih.Za kraj želim da napomenem osobu koja je najveca maza u odeljenju.Veoma je simpatična i uvek ima sladak osmeh na licu koji svi veoma volimo.Taj osmej je koliko zarazan toliko i sladak da se prenosi na celo odeljenje,pa onda kada smo srćni svi se smejemo,ljubimo i grlimo i to je najbolje potrošeno vreme u školi.
Ovo odeljenje se samo poželeti može i prijateljstvo iz njega je jedan od mojih najvecih pehara..To bi bilo to,ostaje mi samo da još malo izreklamiram moje odeljenje.Ako treba da se sakrije zalutali pas ili istera golub,pozovite nas.Ako treba i da izadjemo sa časa svi cemo doci da pomognemo.I zelim samo jos nesto vrlo važno da vam saopštim:’Svi u WC posle casa...“
Ps.Bravo,uspeli ste da me saslusate!To je nas novi rekord....
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 10:15 pm

Lezim pod mesecinom,a pod rukama osecam knjigu. Polako prelazim ocima preko redova, ne zeleci kraj.Da li je moguce da reci ponekad mogu da izraze sve? Da li je moguce da jedna knjiga moze da odlikuje ceo tvoj zivot? Svaka rec se krije u jednom posebnom lavirintu tajni i to svaki dobar pisac poznaje. Od onoga sto nije bilo i sto nikad nece biti prave vesti pisci najlepse price o onome sto jeste. Ljubav. Za ljubav nije potreban razlog. Ljubav je nesto sto coveku moze da se desi, ljubav se ne desava stalno. Ali kada se desi onda srce lupa u grudima.Citajuci knjigu osecam neku beskrajnu radost, jer znam da ce ta lepa ljubavna prica da se zavrsi da happy end-om. Znam da ce ona osetiti blagi dodir njegovih usana.Znam da ce im se pogledi naglo susresti, da ce oboje osecati jedno predivno osecanje-LJUBAV. Ali isto tako znam da u stvarnom zivotu nije tako.Znam da u svakom trenutku naseg zivota postoje izvesne stvari koje bi mogle da se dogode,ali im jednostavno nije sudjeno da se dogode. Nije sve tako savrseno. Nece uvek doci princ na belom konju,i neces uvek biti sa onim koga volis.Ponekad u ovom svetu sudbina je jaca od ljubavi, ponekad previse tuge i boli zakucaju na nasa vrata.Jer sto ne boli-to nije zivot, sto ne prolazi-to nije sreca.Reci koje koristi pisac kad izrazava tugu, u svakoj toj bolnoj reci budi se nada da osecamo jos minut ciste radosti. Zar se ponekad ne zapitate koja je to rec koja vam pomaze da opstanete? Koja je to rec koju pisci iskoriscavaju za izrazavanje jednog osecanja?Rec....NADA.Ona pomaze da se snadjemo u sarenom spletu misli i osecanja.Daje nam snagu da se borimo kroz zivot i da nastavimo dalje kad god nam lose krene.I dalje prelazim preko redova ljubavnog romana i osecam kako mi knjiga prijateljski pomaze da se snadjem. Osecam kako daje krila mom umu i srcu,osecanje ljubavi prema svetu, prema coveku, prema strasti. Osecam piscevu istinsku strast dok ovo citam.I tada se setim jednog poucnog stiha:,,Ko nosi u sebi veliku istinsku strast,taj je nesrecan i mucen vise nego stotina drugih ljudi zajedno,ali je postedjen od mnogih sitnih briga i nedaca koje muce vecinu ostalih ljudi celog veka i svakog dana."Zato,ljudi, budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost,i kada god,za to nalazite snage u sebi,jer trenuci ciste radosti vrede vise nego citavih meseci naseg zivota
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Determinanta
Direktor (admin)
Direktor (admin)


Female Broj komentara : 462
Age : 22
Mjesto : Banja Luka, BiH
Registration date : 2008-09-05

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/8/2008, 11:11 pm

Ja obozavam da pisem sastave... Rado bih okacila neke ovdje, ali, vjerovali ili ne, imam u planu da u bliskoj buducnosti odstampam i ukoricim sebi svoju knjigu - zbrirku eseja, sastava, pjesama i pripovijedaka. To negdje tamo kad budem 1. srednje mozete ocekivati... A mozda cak i cim zavrsim IX!!!
Very Happy Very Happy Very Happy Very Happy Nije sala, ozbiljna sam!

_________________
Sreća je protjerana. Moj saputnik je Bol.
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika http://osn-skole-bl.just-forum.net
buba

avatar

Female Broj komentara : 6
Registration date : 2008-12-01

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/9/2008, 7:02 pm

da li mozda neko ima sastav ,,tavan,, ili ,,podrum,,?hitno lol!
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Pyranth
Moderator
Moderator
avatar

Male Broj komentara : 194
Age : 22
Mjesto : Ono tamo vamo pa skrenes desno
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/9/2008, 7:06 pm

huh? Objasni malo vise, ne shvatam na sta mislis... ccc...
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
buba

avatar

Female Broj komentara : 6
Registration date : 2008-12-01

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/9/2008, 7:39 pm

da se opise unutrasnjost,znaci enterijer.sutra mi je pismeni.help
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
anja94

avatar

Female Broj komentara : 36
Age : 22
Mjesto : Čelinac
Registration date : 2008-11-26

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/10/2008, 12:47 am

nemam nista na tu temu..sry..
evo sastav koji sam uspjela napisati...


Zima najavljuje svoj dolazak

Evo i Decembar se razmahnuo i vlada u svojoj punoj veličini...pustio je i nju Zimu, nedodirljivu damu obučenu u bijele haljine, da velikim bučnim koracima uđe u grad...a iza nje ostaje ledeni bijeli snijeg, i pahulje koje se nošene hladnim vjetrom spuštaju iz paperjastih oblaka, i cakle se na zimskom zubatom suncu kao da je neko prosuo hiljade sićušnih ogledalaca...jutrom sunce se izgubi i skoro vise i ne umiva zemlju svojim zlatnim zrakama, pa zavlada tanka cipkasta magla..preko koje idalje veselo pada snijeg, kao da želi da razigra dječicu koja odlaze u školu..a pod skolskim prozorom u snijegu čuči promrzli vrabac skakućući na nožicama, crvenim kao najsladja jesenja jabuka, i čeka da mu neko baci komadić hljeba..
A noću kad se umorni školarci vraćaju kuci...Decembar istrese iz oblaka i one posljednje pahulje da razveseli đake..a nebom se raspu ogromne zvijezde, koje se cine tako blizu da ih pokusam uhvatiti..ali uzaludno..
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Darty
Moderator
Moderator
avatar

Female Broj komentara : 298
Age : 23
Mjesto : Banja Luka
Registration date : 2008-11-18

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/14/2008, 11:50 am

Šapuće mi jesen



Došla je jesen,i u prirodu i u moju dušu.Kada sam vidjela prve listiće kako polako poprimaju svoju zlatnu boju znala sam da će nam jesen tu.Nije bilo teško zaključiti jer mi je se srce počelo igrati a osjećala sam radost i neku toplotu i ljubav koja je dolazila iz dubine mog srca.Nije da mi je jesen omiljeno godišnje doba ali u jesen su mi se događali najljepši trenutci u životu.
"Došla sam da sve ljude učinim srećnim i zadovoljnim"tiho mi je sve govorila zlatna jesen.Mir,svuda je mir i u mojoj duši.Samo ponegdje se čuje tihi šum drveća,a čini mi se kao da pjeva od sreće.
"Obožavam ove boje,ove šume,ovo drveće i sve što sa učinila ovako lijepim i božanstvenim".govorila mi je jesen.
Ušla mi je u srce i pročitala sva moja osjćanja,strahove,i znala je kako da mi pomogne.U tom trenutku sam bila očarana jesenjim ljepotom i to mi je bio najljepši događaj i najljepša jesen u životu.Neko kaže da je svaka jesen ista i da nema razlike,ali je znam da je ta jesen bila posebna i da sam ja tu jesen dožeivjela ne neki poseban način!

_________________
ne gledaj stvari pozitivno ili negativno,gledaj ih sa muske strane!xD
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Darty
Moderator
Moderator
avatar

Female Broj komentara : 298
Age : 23
Mjesto : Banja Luka
Registration date : 2008-11-18

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/14/2008, 11:53 am

EVO OVAKO ZAONE KOJI VOLE DA SANJARE...

TEMA:NOVOGODIŠNJE ŽELJE!!!


ALI DA TU BUDE STO VISE SNOVA,NEKI TVOJ SVJET...NA TAJ FAZON...AKO NEKO TO VOLI,NEKA IZVOLI!

_________________
ne gledaj stvari pozitivno ili negativno,gledaj ih sa muske strane!xD
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Rockerka

avatar

Broj komentara : 1
Registration date : 2009-12-01

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   12/11/2009, 11:23 pm

Mozete li MOLIM VAS NEKAKO DA MI NAPISHETE... TEMA JE U POTRAZI ZA PEJZAZOM.... da se kao u shetnji opishe neki predeo... Samo ne pominjite nikakvo jezero ... ni shine.. Molim Vas ako neko ima... Smile)) Imam foru do ponedeljka... MOLIM VAS! HVALA UNAPRED! Ako mozete barme mi napishite neki lep uvod Smile)
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
D@v!d

avatar

Broj komentara : 6
Registration date : 2010-02-19

KomentarNaslov komentara: EXTRA   2/19/2010, 2:24 pm

Nije dovrsena ali nema veze

Imala je sivu kosu,samo jedan zub
Ruke glatke kao smirgla,noge kao stub

afro
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Amerkoo1



Broj komentara : 1
Registration date : 2012-10-15

KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   10/15/2012, 5:32 pm

treba mi za sastav iz srpskog ''REALISTIČNA PRIČA IZ MOG ŽIVOTA'' znači opis unutrašnjosti enterijera, pejzaža treba da ima ako može pomoć bilo ko ?????????????
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Vaši radovi   

Na vrh Go down
 
Vaši radovi
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 2/2Idi na stranicu : Previous  1, 2

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Forum za učenike osn. škola u Banjaluci :: Školski predmeti :: Srpski jezik-
Idi na:  
Free forum | © phpBB | Free forum support | Report an abuse | Have a free blog with Sosblogs